Ljudi danas malo pažnje poklanjaju i još manje vrednosti pridaju izvorima čiste, planinske vode, zaboravljajući kolika je moć te sile: moć pročišćenja i moć isceljenja. Kada ne postoji lek a čovek boluje, izvorska voda čuda čini. Mnogi kažu da su to bapske priče, ali na kraju, lek će doći do onoga ko veruje i to je jedina istina.

„Kad god naiđeš na izvor, nakloni mu se, zahvali i uzmi njegove vode.“

Moje kretanje po zemlji i na zemlji uglavnom ima kao jedan od osnovnih ciljeva pronalazak ili posetu već znanom planinskom izvoru. Hodajući mnogim šumskim stazama, nailazila sam na svakojake izvore i svi su oni bili na neki način posebni, međutim jedan od njih je ostavio vrlo snažan utisak na mene – toliko je bio upečatljiv i nesvakidašnji, dodatno obavijen velom magije, da je poslužio kao motiv za ovu priču.

Savinje

Ima tome već nekoliko godina kako sam jednom prilikom po prvi put čula priču o Svetom Savi i njegovoj isposnici na Kablaru. Planina Kablar, i ne samo ona, već i njena sestra, planina Ovčar, obiluju planinskim izvorima i srednjovekovnim manastirima. Upravo u jednom od njih se Rastko Nemanjić zamonašio, a danas je na mestu njegove isposnice sagrađena mala crkva u steni, pod nazivom Savinje, koja mirno postoji sakrivena od očiju prolaznika.

Priča veli da je Sava kao monah hodio stazama Kablara vrlo često i da je imao svoje tajno mesto na koje je odlazio da se osami, povuče od sveta i provodi vreme u molitvi. Kako na tom mestu nije bilo vode, a on je bivao žedan dok bi stigao do svoje pećine, Sveti Sava je u molitvi zatražio da mu voda poteče na tom mestu i čudo se desilo – izvor sa čistom vodom izbio je kroz pukotine kamena i ima ga i dan danas na tom istom mestu. Izvor je mali i sasvim neprimetan, a voda iz njega ne teče, već zapravo kaplje u jedno kameno udubljenje odakle se može zahvatiti nekom posudom i popiti. Postoji i jedna legenda vezana za ovu vodu koja kaže da sem što je treba popiti, valjalo bi se i umiti njome jer je lekovita za oči, te ako dođete u ovaj kraj, iskoristite priliku da se okrepite i operete oči.

Put koji vodi do isposnice je izuzetno zahtevan. Staze su strme i uske, a ima i nekoliko deonica na kojima su neophodne dodatne veštine kako bi se uspon savladao. Pored zahtevnog terena postoji i taj problem da brojni pešaci i turisti koji pođu stazama Kablara idu raznoraznim prečicama i vremenom se tako formiraju male staze koje se račvaju i odstupaju od ucrtanih staza, te je i rizik da zalutate prilično veliki ukoliko ne idete sa nekim ko je dobar poznavalac terena. Da je put do Savine vode težak daje metaforičnu potvrdu činjenici da je put do mesta sa koga se dobija zasluga uvek neminovno trnovit. 

Voda kao lek

Od kako je sveta i veka, o vodi su se oduvek raspredale mnoge priče – one koje se usmeno prenose i one koje se pripovedaju u knjigama. O onima koje se predaju živom rečju sa kolena na koleno nema se šta mnogo reći; one su tajne i namenjene samo onima kojima je dozvoljeno da ih čuju. Ove druge su pak tu da nas nauče i podsete koliko je važna i koliko moćna izvorska voda. Ima jedna takva priča koju je Bekim Fehmiu izneo u svojim memoarima Blistavo i strašno. Naime, često je kao mali sanjao ružne snove koji su ga plašili i nisu mu davali mira ponekad i danima, te je svoju muku podelio sa svojom bakom koja je znala kako da ga posavetuje. Rekla je da kad god se desi kakav strašan san, odmah po ustajanju ode do česme, pusti vodu i ispriča joj sve što je prethodne noći usnio, a voda će zatim sve to da spere i svu njegovu muku i strahove da odnese. Jeste li ikada probali da se na ovaj način oslobodite ružnih i proganjajućih misli?

Pored priča, postoje i mnoga verovanja o tome koliko je voda jak duhovni i fizički čistač, čemu svedoči značaj vode u različitim religijama – nema one vere koja ne koristi vodu u svojim ritualima pročišćenja. S druge strane, ruke peremo vodom, telo peremo vodom, sve što korisitimo od namirnica prvo operemo vodom pa potom koristimo u ishrani, sve što se uprlja, peremo vodom, krv spiramo samo hladnom vodom; dakle, reklo bi se da vodu do te mere koristimo na svakodnevnom nivou da smo možda počeli da je podrazumevamo i nismo ni svesni njene velike važnosti i svekolike moći. Veliki mudraci kažu da će na svetu biti čoveka i svetla sve dok je čistih izvora.

Esencija izvorske vode

Svi oni koji su u dodiru sa prirodom na bilo koji način – bilo da u njoj borave ili je koriste za lečenje – znaju za snagu i silu vode. Izuzetak nije bio ni doktor Bah koji je samo jednu jedinu esenciju iz čitavog opusa od 38 preparata načinio baš od izvorske vode umesto od cveta. Rock Water esencija preporučuje se ljudima koji su previše strogi prema sebi, kruti i prekomerno samodisciplinovani, do nivoa koji može dovesti do samokažnjavanja ili fanatizma.

Stari kineski filozof i mislilac, Lao Ce, ostavio je u amanet jednu predivnu izreku posvećenu čoveku i vodi. U njoj se očitava priroda vode, ali i njena moć da spira, menja, transformiše, pretvara i na kraju rastvara: „Voda je tečna, mekana i prilagodljiva. Ali voda će odneti kamen, koji je čvrst i nepodatan. Po pravilu, sve što je tečno, mekano i prijemčivo savladaće ono što je tvrdo i rigidno. Ovo je još jedan paradoks: sve što je nežno je snažno.“

Upravo u ovim rečima nalazi se celovita istina o tome šta je voda i šta je ona u stanju da čini nama i za nas. U Lao Ceovoj poruci nalazi se i odgovor na pitanje zašto baš Rock Water esencija deluje na čovekovu rigidnost i krutost i transformiše ih. 

Nagrada na kraju puta

Kada se upustite u šetnju planinskom stazom da nađete izvor ili osvojite neki vrh ili pak da provedete još jedan dan u prirodi, verujte da ćete na kraju dana za taj poduhvat biti nagrađeni. Čovek zapravo nije ni svestan koliko dobrog za sebe može da učini u samo jednom danu, a posledice možda neće biti odmah očigledne; ponekad je potrebno sačekati malo, dati vremena i imati poverenja.

Sam čin da odlučimo da uradimo nešto dobro za sebe je već pola puta do cilja. Princip je posve jednostavan: akcija – reakcija. Ono što damo, to nam se i vraća. Ono koliko damo, toliko i dobijemo zauzvrat. Prvi korak je zakoračiti, kako nam i poručuje mudri Rumi: „Kad kročimo na stazu, pojaviće se i put.“

Ono što je sigurno, to je da voda uvek nađe put. Tako i mi treba da nađemo put do nje, jer put do izvora je put do sebe i u sebe; put do istine i sopstvenog zdravlja.