Šta je napad panike i kako ga prepoznati?

 

Napadi panike se javljaju iznenada i praćeni su intenzivnim i preplavljujućim strahom. Senzacije koje doživljavamo u toku napada su toliko snažne da bezmalo svaka osoba koja ih ima pomišlja da će se onesvestiti, izgubiti kontrolu nad sobom ili čak umreti.

Upravo iz tog razloga veliki broj slučajeva napada panike završi pozivanjem hitne pomoći, kompletnim lekarskim pregledom i neretko završava daljim detaljnim pretragama svih telesnih organa ne bi li se locirao zdravstveni problem. Na kraju, u 99% slučajeva, svi nalazi budu uredni, te se dijagnostifikuje panični napad ili panični poremećaj ukoliko se radi o ponovljenim slučajevima napada panike.

Napad panike i anksioznost: sličnosti i razlike

 

Iako mnogi izjednačavaju napad panike i anksioznost, oni ipak predstavljaju dva posve različita stanja.

Anksioznost je stanje konstantne strepnje, prisustva nedefinisanih strahova i neprestanog očekivanja, odnosno slutnje da će se nešto desiti. Anksiozna osoba konstantno oseća lebdeći strah i pretnju, treperenje u telu, kao i podrhtavanje u utrobi. Sveprisutan osećaj uznemirenosti često sprečava anksioznu osobu da funkcioniše normalno u svakodnevnici svog života.

Napad panike s druge strane predstavlja jedan određeni trenutak u kojem osoba doživljava užasno intenzivan strah i biva preplavljena fizičkim i mentalnim senzacijama. Taj trenutak uglavnom ne traje dugo, najčešće dvadesetak minuta, međutim osobi koja prolazi kroz napad to vreme deluje kao večnost. Panični napad dolazi iznenada i ne prethodi mu jasan i specifičan uzrok. U toku napada osoba ima osećaj da će se onesvestiti, ugušiti ili čak umreti. Nakon napada nastupa iscrpljenost i umor.

Kako prevazići napad panike?

 

Iako napadi panike deluju izuzetno zastrašujuće i parališuće, čovek je ipak u stanju da se izbori s njima koristeći se isključivo svojim zdravim razumom i mentalnom snagom. Na same napade možemo uticati na tri načina – jedan je da naučimo da prepoznamo trenutak kada napad počinje i sprečimo ga da nas obuzme; drugi je da delujemo na sebe i svoje stanje u toku samog napada; treći je da se pozabavimo uzrocima koji su doveli do napada i poradimo na njihovom otklanjanju kako se napad ili napadi, ukoliko su učestali, ne bi više ponavljali.

 

Pomoć u trenutku napada

 

1.     Samokontrola.

Onog momenta kada nas napad obuzme, ne postoji mogućnost da vratimo vreme i izbegnemo ga, ali možemo delovati kako bismo iz napada izašli što pre i sa što manje posledica.

To možemo postići preuzimanjem kontrole nad napadom tako što ćemo ponavljati sebi sledeće rečenice: “Ovo je samo napad panike, od njega mi se ne može ništa desiti, neću se onesvestiti i neću umreti.” Zatim: “Znam da će napad brzo proći, znam da dolazi u naletima i ja ću izdržati svaki nalet dok se napad ne završi.”

Koliko god suludo delovale ove rečenice, one su izuzetno efikasne i pomoću njih se napad mnogo lakše prebrodi, jer se samim preuzimanjem kontrole nad situacijom otklanja ona doza straha koja čini da se ponašamo paralisano i bespomoćno. Najvažnije je ne dozvoliti da nas strah koji se povećava kako napad napreduje uzme pod svoje.

 

2.     Rescue Remedy (kape prve pomoći)

U kojoj god fazi napada panike da se nalazimo, ove kapi će nam biti od značajne pomoći. Ukoliko osetimo da napad kreće, doziranjem po četiri kapi na svakih pola minuta do minut ćemo zasigurno sprečiti da se napad uopšte odvije. S druge strane, ako je napad već u toku, kapi će nam pomoći da se smanji i dužina trajanja napada i njegov intenzitet.

Međutim, vrlo često može da se desi da dođemo i do poslednje, najgore faze napada, a to je kada nas je strah potpuno obuzeo i postali smo paralisani; to je onaj momenat kada smo svoju kontrolu predali u ruke strahu. U toj fazi kapi nam pomažu da se priberemo i povratimo svest (ukoliko smo je izgubili), da shvatimo šta nam se dogodilo i da sprečimo ulazak u ponovnu paniku zbog toga što smo upravo proživeli napad panike – drugim rečima da izbegnemo „paniku zbog panike“.

 

3.     Duboko disanje.

Ruku pod ruku uz primenu prethodne tehnike ide i duboko disanje. Ne možemo reći koji je način važniji jer su oba podnjednako bitna, a najpreporučljivije je da primenjujemo i jednu i drugu tehniku istovremeno.

Dakle, dok izgovaramo navedene rečenice potrebno je da uposlimo disanje stomakom, iliti jogi disanje. Da bismo znali da disanje radimo pravilno, možemo staviti ruku na stomak i pratiti kretanje nagore pri svakom udisaju, odnosno nadole pri izdisaju. Takođe, vrlo je važno da napravimo pauzu izmežu udaha i izdaha tako što ćemo par sekundi zadržati vazduh u plućima pre nego što ga ispustimo.

Idealno bi bilo da udišemo polako, što sporije možemo, i da udah traje minimalno 4 do 6 sekundi, zatim vazduh zadržavamo polovinu vremena koliko je trajao udah, i na kraju ga ispuštamo polako, trudeći se da izdah traje isto koliko i udah, dakle najmanje 4 do 6 sekundi. Takvim ritmom jedan ciklus će trajati oko 15 sekundi.

Kako napad bude prolazio i otkucaji srca počnu da se smiruju, bićemo u mogućnosti da produbimo disanje i produžimo njegovo trajanje sa ciljem da dostignemo ritam od 8 do 10 sekundi pri udisanju, s pauzom od 5 sekundi nakon udaha, te završimo s izdahom koji takođe traje 8 do 10 sekundi.

 

4.     Praćenje protoka vremena.

Pored ohrabrivanja sebe da preuzmemo kontrolu uz primenu dubokog disanja, postoji još jedna tehnika koju možemo pridružiti pomenutima, a to je praćenje protoka vremena.

Jedan način da pratimo vreme je brojanjem sekundi dok dišemo, pa samim tim ćemo pratiti i koliko je minuta prošlo. Drugi način je da stavimo sat ispred sebe i da svako malo otvorimo oči i pogledamo koliko je vremena prošlo, pod uslovom da izgovaranje rečenica i disanje sprovodimo žmureći.

Žmurenje je najpreporučljivije u trenucima napada jer je on vrlo često praćen vrtoglavicom i osećajem propadanja, tj. gubljenjem tla pod nogama, te da bismo olakšali sebi možemo sesti i nasloniti se na nešto, a možemo i ležati na podu, pre nego na krevetu. Tvrda podloga pod nama će doprineti da budemo svesni svog tela ukoliko prolazimo kroz fazu depersonalizacije.

 

Pomoć na duge staze

 

1.     Samopomoć.

Ne postoji bolji način za prevazilaženje napada panike od pružanja pomoći samom sebi. Najefikasniji način da pomognemo sebi na duge staze, što znači da sprečimo pojavu napada zauvek – je potraga za uzrokom napada i njegovo otklanjanje. Mnogo češće je ovo lakše pomisliti ili reći nego uraditi, ali je na kraju vrlo plodonosno.

Okretanjem ka sebi i u sebe dobićemo mogućnost da se preispitamo i saznamo šta je to što je u našem slučaju izazvalo napad; da li je u pitanju pretrpljena trauma, nagomilana briga ili stres; dugogodišnja trpljenja na naš račun nametnuta od strane okruženja; preveliki pritisak, prevelika očekivanja i dugotrajan osećaj nemoći – uzrok može biti jedan ili više njih, a naš je zadatak da ih otkrijemo i uspešno odstranimo.

Danas je poznato da imamo pregršt načina na koje možemo da pomognemo sebi – samostalno ili uz asistenciju stručnog lica – izbor je na nama. Jedan od načina je upotrebom Bahovih cvetnih esencija koje deluju upravo na polju strahova. Esencije možete birati sami ili uz pomoć Bahovog praktičara. Primena je laka, a efekti snažni i dugotrajni.

 

2.     Fizička aktivnost.

Iako osobe koje su anksiozne i periodično prolaze kroz napade panike mogu imati strah od upuštanja u bilo kakvu fizičku aktivnost, važno je napomenuti da sem osećaja straha ne postoji nijedna prepreka za bavljenje bilo kojom rekreativnom aktivnošću.

Štaviše, fizička aktivnost ima višestruku korist za sprečavanje budućih napada panike: prevazilaženje straha da ne smemo sami da izađemo u šetnju ili odemo na trening prvenstveno zbog konstantnog iščekivanja kada će sledeći napad da se desi; drugo, fizička aktivnost jača mentalnu stranu naše ličnosti, te postajemo otporniji na stimulanse iz spoljašnjeg sveta; i na kraju, podjednako važna činjenica da svaka rekreacija pomaže da se oslobodimo napetosti i tenzije, što dodatno doprinosi stabilizovanju našeg opšteg psihičkog stanja.

 

3.     Meditacija.

O meditaciji se mnogo govori već godinama unazad i njene prednosti su uveliko poznate. Konkretno, za slučajeve napada panike, meditacija igra ogromnu ulogu u smirivanju uma i otklanjanju svih misli i briga koje nas opterećuju, te samim tim i smanjuje prisutnu anksioznost i svodi pojavu paničnog napada na minimum.

Meditaciju možemo izvoditi kod kuće ili napolju, u prirodi; možemo meditirati u tišini ili uz opuštajuću muziku – koji god način da odaberemo, važno je da se osećamo prijatno i da nam je udobno. Za najučinkovitiju meditaciju preporučuje se sedeći položaj. 

 

4.     Hobi.

Mnogi ljudi svakodnevno rade poslove koji su teški ili zahtevni u bilo kojem smislu, a neretko su to poslovi koji nam ne pružaju unutrašnje zadovoljstvo, već ih radimo zato što moramo, uslovljeni na prvom mestu egzistencijalnim pitanjima. Zato je negovanje hobija od ključnog značaja.

Hobi je aktivnost koju radimo iz čiste ljubavi – nešto što nas opušta i ispunjava, bilo da je u pitanju uređivanje bašte, slikanje, pisanje, kuvanje, majstorisanje, kolekcionarstvo ili bilo šta drugo. Bavljenje hobijem nam pruža psihofizičku relaksaciju koja je jedan od osnovnih preduslova za otklanjanje anksioznosti i sprečavanje mogućih napada panike.